Finansije i Osiguranje - Srbija

Nema mesta za sve banke

U Srbiji trenutno posluju 33 banke, od kojih je najveći broj u privatnom vlasništvu, ali relativno malo tržište i brojne teškoće koje je donela ekonomska kriza, verovatno će uticati na to da se ovaj broj smanji.

Naime, prema ocenama stručnjaka, Srbija je suviše mala da bi toliki broj banaka efikasno mogao da posluje, a neke od njih već su viđene kao potencijalni kandidati za izlazak sa ovog tržišta. Pri tome se uglavnom radi o velikim bankarskim grupama, koje u Srbiji nisu uspele da postignu značajniji tržišni udeo kakav su očekivale.

Uz to, do konsolidacije bankarskog sektora u skorije vreme može doći i u slučaju da se neke od banaka koje posluju u Srbiji ujedine na nivou svojih matičnih grupacija, što je zbog teške situacije u kojoj se neke od njih nalaze prilično verovatna opcija.

Direktor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kaže za Danas da su strane banke prisutne na raznim tržištima pa se događa da na nekima ostanu, a da se sa drugih povuku, tako da je moguće da će po tom osnovu doći do konsolidacije u Srbiji.

- Ljubljanska banka je već najavila da će se povlačiti jer hoće da postane slovenačka banka i da malo bude prisutna izvan te države. Druga mogućnost je da dođe do konsolidacije u zemljama odakle potiču banke. U nekoliko slučajeva je došlo do konsolidacije grčkih banaka u Grčkoj, a bilo je i najava da bi to moglo da se dogodi i u Austriji, pa je logično očekivati da dođe do konsolidacije i u drugim zemljama u kojima te banke posluju. To su dva osnovna faktora koja bi mogla da utiču na smanjenje broja banaka u Srbiji. Međutim, kada će se to dogoditi, to je pitanje - smatra Gligorov.

Prema njegovim rečima, iako se može dogoditi da jedna banka u Srbiji preuzme drugu, to ipak ne treba očekivati u skorijem periodu jer je bankarski sektor u celoj regiji u stanju stabilizacije „pa nemam utisak da neko sada ima ideju da se širi preuzimanjem i da se na taj način bori za tržište“.

- Kreditiranje je sada jako ograničeno, a ako ne preuzimate klijentelu kojoj biste davali kredite, onda nemate ni interes za preuzimanje banke - kaže Gligorov, dodajući da treba sačekati bar još godinu dana da se vidi kuda ide cela regija.

Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, kaže za naš list da je moguće da će dalja konsolidacija bankarskog sektora ovde biti rezultat pre svega spajanja i pripajanja na nivou centrala banaka u inostranstvu, ali da je moguće i da neka od značajnih regionalnih banaka koja kod nas ima skromno tržišno učešće odluči da kupi nekog od lokalnih igrača i time popravi svoju poziciju na lokalnom tržištu.

- Očigledno je da je tržište isuviše malo za 33 banke. Veliki broj banaka ima malo tržišno učešće, a imajući u vidu da nas očekuje spori ekonomski oporavak, pitanje je šta će te banke da rade. Prvih pet banaka učestvuje u ukupnoj aktivi sektora sa 46 odsto, a prvih deset sa 69 procenata. Srbija je jedno od najusitnjenijih bankarskih tržišta u regionu. I pored oporavka profitabilnosti, prinos na kapital je i dalje veoma nizak, a značajan broj banaka beleži gubitke i suočava se sa rastom učešća „loših“ plasmana - ističe Petrović, koji na pitanje da li Rajfajzen eventualno razmišlja o preuzimanju neke banke u Srbiji kaže da je mu nije poznato da je ta tema „na stolu“, ali da je to pitanje pre svega za akcionare Rajfajzena.

Potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke Vladimir Marković kaže za Danas da iako u Srbiji posluje preko 30 banaka, može se reći da svega desetak ima dominantnu poziciju sa jasnom namerom da još više uvećavaju svoje tržišno učešće.

- Sve ostale banke još traže svoju poziciju i načine na koji mogu postati ozbiljniji igrači. Moramo imati u vidu da srpski bankarski sistem polako ulazi u zreliju fazu razvoja u kojoj postaje znatno teže da se zauzmu pozicije nego do sada. Kao logičan zaključak sledi da će u narednoj fazi doći do konsolidacije bankarskog sektora, bilo kroz preuzimanje ili kroz spajanje određenih banaka. Međutim, još nemamo jasne naznake koje bi konkretno banke mogle biti u igri. Izvesno je da će velike bankarske grupacije prisutne u našoj zemlji nastaviti da rastu i da nikako ne razmišljaju o izlazku sa tržista. U Findomestik banci nameravamo da kontinuirano uvećavamo svoju tržišnu poziciju uz pažljivo upravljanje rizikom koji je osnov za stabilnu i održivu strategiju poslovanja - ističe Marković.